Интервју са шефом Одјељења за пољопривреду, шумарство и водопривреду

Шеф Одјељења за пољопривреду, шумарство и водопривреду Саша Танић, у интервјуу за Agroportal.ba говорио је о подстицајима у пољопривреди, тренутном стању када је ријеч о шумарству и лову, али и плановима у раду Одјељења.

 

Господине Танићу, по доласку на мјесто шефа, какво сте стање затекли у Одјељењу? Шта је било што сте прво морали да урадите?

2017-07-21-18_RSV-Sasa_Tanic 

По доласку затекао сам неисплаћене прошлогодишње подстицаје пољопривредницима. Више од половине средстава није било исплаћено нити су биле урађене одлуке о исплати подстицаја. То је био мој први задатак, да се исплате ти подстицаји. То смо ријешили и до краја априла исплатили смо све подстицаје за 2016. годину, а упоредо с тим комисије су излазиле на терен и сачињавале записнике за производње које су се завршавале прије доношења правилника о подстицајима за 2017. годину. По усвајању Буџета за 2017. годину спроведене су активности на доношењу новог правилника за подстицаје, те је исти усвојен крајем јула мјесеца. Из буџета је за овогодишње подстицаје издвојено 8,5 милиона марака, што ће бити довољно за исплату 80 одсто средстава, а за преосталих 20 одсто, по мојој процјени, потребно ће бити још најмање 700 хиљада марака, које би требали обезбиједити ребалансом. 

Промијењен је и правилник за подстицаје. Које су измјене извршене?

Много промјена смо урадили, наравно, у договору са пољопривредницима, јер смо хтјели да им изађемо у сусрет. Олакшали смо им процедуру подношења захтјева, изједначили смо висину подстицаја за поједине културе, прије свега житарице, које су биле неправедно запостављене и због тога остављале простор за малверзацију. Пољопривредним произвођачима који држе музне краве смо изашли у сусрет тако што их не условљавамо да произведено млијеко морају предавати откупним станицама мљекара, већ је њима остављено да сами изаберу начин на који ће пласирати млијеко на тржишту. Висина тих подстицаја остала је иста, док смо  повећали оне за товне свиње, јагњад, расплодне овце и пчеле. 

Управа за индиректно опорезивање БиХ прије неколико мјесеци најавила је провјеру пољопривредних произвођача, јер су добили анонимну пријаву да поједини пољопривредници остварују добит већу од 50 хиљада марака, а не плаћају порез. Је ли провјера почела?  

Ми смо добили  допис од Управе, обрадили и удовољили њиховом захтјеву да им пошаљемо списак свих пољопривредних произвођача који примају подстицаје. Списак смо им доставили у јуну. Послије тога нико нас из Управе није контактирао, нити тражио од нас још информација. Мислим да је око тога направљена превелика фама, јер сматрам да није било стварних елемената за малверзацију ове врсте. Ипак, планирамо измијенити Закон о предузећима, како бисмо пољопривредницима, физичким лицима, омогућили да се региструју као порески обвезници, јер тренутно то не могу. Тако би могли правилником мијењати и износ подстицајних средстава. Тренутно су за физичка лица до 30 хиљада, а за правна до 80 хиљада марака. Подстицаји нису директно везани за порез и обвезници не би требали да избјегавају плаћање. О поменутим законским измјенама јавност ће, свакако, бити упозната, јер ћемо организовати и јавне расправе. Наравно, уколико се измјене усвоје, пољопривредници који уђу у порески систем, добиће потребну обуку. 

Да ли тренутно Одјељење ради на неким пројектима за пољопривреду?

Један од пројеката који је ове године истекао, а ми ћемо га обновити, јесте кредит за пољопривреднике. Ми смо у протеклом периоду давали кредите пољопривредним произвођачима преко комерцијалних банака. Имамо фонд у ком на располагању имамо милион и по марака за субвенционисање 50 одсто каматне стопе. Висина кредита за физичка лица износила је до 30 хиљада, а за правна до 50 хиљада марака, уз каматну стопу од шест одсто са грејс периодом од годину дана за кредит на пет година. У плану је да до краја године поново распишемо јавни позив комерцијалним банкама за пласирање тих кредита. Оно што ћу предложити члановима Владе јесте да ти кредити буду усмјерени на обнову пољопривредне механизације и уградњу система за наводњавање. 

Да ли користите ИПА фондове?

Не, немамо пројеката. Све што користимо су донаторска средства, то јест, кредит Свјетске банке, омогућен након поплава. Претприступна средства, која стоје на располагању БиХ, мало користи остатак државе, а ми ништа. 

Да ли Брчко дистрикт БиХ има стратегију развоја пољопривредне производње?

Не. Никада није ни постојала, јер једини приједлог који смо имали прије десет година никада није усвојен. Постоји једино стратегија руралног развоја на државном нивоу у чијој изради је учествовало и одјељење које водим. Оно што знам је да су ентитети и дистрикт постигли начелну сагласност и да се о њој морају изјаснити како би је Савјет министара БиХ могао усвојити. Имамо и понуде од стране међународне заједнице да заједно урадимо стратегију локалног развоја, са акцентом на пољопривреди. То је за сада у почетној фази. Много стратегија је дистрикт имао, али никада нису примјењиване. 

Какво је стање у области шумарства?

Није на неком завидном нову. Јер, наши грађани нису друштвено одговорни нити осјећају потребу да чувају шуме. Имамо велики проблем са крађом шуме. Ми имамо шест шумара, стално запослених и једног шумарског инспектора, што је недовољно. Отежавајућа околност су и ниске казне. Често ухватимо крадљивце на дјелу, али буду само новчано кажњени. Због тога ћемо предложити да се казне пооштре. Највећи проблем је што се краде државна шума. Ни пошумљавање се не врши редовно, посљедње двије године је изостало. Ове године су средства одобрена, али мало средстава се издваја за пошумљавање и сматрам да је то неоправдано. 

Када ће се почети примјењивати Закон о ловству како би лов поново заживио у дистрикту?

Лов је забрањен већ седам година, а закон о ловству је усвојен 2015. године. Ступио је на снагу, али се не примјењује, јер нису донесени подзаконски акти. Још увијек нису утврђене границе ловишта, па не можемо расписати ни јавни позив за додјелу тих ловишта на управљање ловачким удружењима. То су главни разлози због којих се закон још не примјењује. Зато имамо криволов. Са друге стране немамо контролу над дивљачи. Сматрам да је једино рјешење, и на томе ћемо радити, да се утврди више мањих ловишта која ће се дати удружењима на управљање. За сада смо успјели да утврдимо смјернице за израду правилника и у наредном периоду радићемо на његовој изради. 

Какво је стање са водопривредним објектима, насипима, каналима и ријечним коритима?

Стање је много боље него 2014. Послије поплава доста тога се урадило и од тада се сваке године планирају средства за текуће одржавање водопривредних објеката, латералних канала и насипа. За петнаестак дана ћемо почети реконструкцију савског насипа, од Вучиловца до Крепшића. Потписали смо уговор са извођачем радова прије неколико дана. Вриједност овог пројекта је 1,7 милиона марака, а средстава је обезбиједила Свјетска банка. Ове године смо планирали, такође, преко пројеката Свјетске банке, да урадимо регулацију корита ријеке Брке. Док је из буџета издвојено пола милиона марака за регулацију корита ријеке Близне и по 200 хиљада марака за регулацију тока још двије притоке Саве. 

Какви су Вам планови у раду Одјељења за наредни период, до краја мандата?

Вјерујем да ће буџет за 2018. годину бити усвојен на вријеме, како бисмо одмах, на почетку године, могли донијети правилник за подстицаје. А оно што бих волио да до краја мандата урадим јесте да се подстицај више не регулише правилником, него да се сведе у законске оквире, да људи знају са сигурношћу шта могу очекивати наредних  година, а да се правилником утврђују техничке ствари на годишњем нивоу или да се донесе на период трајања мандата.